Витамин К растворљив у мастима је веома важан за тело. Између осталог, учествује у производњи неколико крвних протеина. Неки од њих промовишу згрушавање крви, други успоравају процес згрушавања. Телу је такође потребан витамин К за складиштење калцијума у костима.
Постоје два главна облика витамина: Витамин К1 (филохинон) се налази у биљној храни. Витамин К2 (менакинон) долази из животињских и бактеријских извора. Узгред, ово друго тело много боље апсорбује.
Шта може витамин К?
Око осам милиона људи у Немачкој пати од остеопорозе (атрофије костију). Већина њих су жене у постменопаузи. Али студије из Холандије дају наду онима који су погођени.
Узиман редовно у великим количинама (45 мг дневно), витамин К може успорити губитак коштане масе за око 70 процената – боље него што неки лекови постижу. А витална супстанца штити и здраве људе од прелома.
Кожа је такође срећна због идеалне залихе витамина К јер има ефекат затезања. Пошто такође смањује оток и црвенило, користи се у кремама. Узгред: Кожне болести розацеа и купероза лече се високим дозама витамина К.
Која је дневна потреба?
На питање дневних потреба тешко је одговорити. Колико витамина К1 и К2 треба телу није научно доказано. Немачко друштво за исхрану (ДГЕ) процењује дневне потребе на следећи начин: Адолесцентима од 15 година и одраслима је потребно 60 до 70 микрограма, у зависности од пола. Од 50. године, дневна потреба се повећава на 80 микрограма за мушкарце и 65 микрограма за жене.
Ова потреба се лако може задовољити. Довољна је велика порција спанаћа или броколија. А само 25 грама прокеља покрива ваше дневне потребе. Ако не волите купус и слично, можете припремити салату (на пример јагњећу или зелену салату) са пилетином и сунцокретовим уљем.
Нешто уља ионако не би требало да недостаје, јер је витамин К растворљив у мастима. Тело га може користити само ако се поврће не конзумира чисто. Галерија показује које су друге намирнице богате витамином К