Lindy Valdez
Они који једу пуно црвеног меса и кобасица имају повећан ризик од депресије. Наравно, постоји много других фактора који могу допринети развоју депресије. Међутим, здрава исхрана са мало меса и кобасица сматра се важном компонентом у холистичкој терапији депресије.
Конзумација меса и депресија
Не само да имате већи ризик од рака и кардиоваскуларних болести, већ имате и краћи животни век, ако једете пуно црвеног меса и кобасица, такође ризикујете да развијете депресију, као што је откривено у мета из септембра 2020. -анализа.
Студија из марта 2020. године, када су истраживачи са Универзитета Џонс Хопкинс открили да људи који су морали да се лече у болници због маничне епизоде једу месо и производе од кобасица много чешће од људи, показала је да конзумација меса може имати неповољан утицај на психу били психички здрави.
Не желим да читате цео чланак, али бих желео да знам шта можете да урадите са депресијом са натуропатске тачке гледишта.
Нитрати у производима од меса и кобасица подстичу психичке проблеме
Можда нитрати, који се користе као конзерванс у многим месним производима, могу допринети манији. Манија је психички поремећај у току којег се јављају такозване маничне епизоде које постају приметне кроз пренаглашен осећај усхићења и могу довести до непромишљених поступака.
Месо и кобасице повећавају ризик од депресије
У мета-анализи поменутој на почетку, прегледано је и процењено 17 студија са укупно преко 240,000 учесника, које су откриле значајну везу између конзумирања црвеног меса и прерађевина од меса и ризика од депресије – резултат који, према научницима који су укључени, може се користити у будућим терапијским концептима које треба узети у обзир.
Месо и месне прерађевине су богате мастима и – посебно прерађевине од меса – имале би негативан утицај на осу ХПА (видети доле) и подстицале хроничне инфламаторне процесе. И једно и друго оштећује кардиоваскуларни систем и – ако постоје васкуларни поремећаји у мозгу – такође могу повећати ризик од депресије на овај начин.
Наравно, треба узети у обзир – сматрају истраживачи – да људи који једу здраву исхрану са мало меса обично не пуше и баве се спортом.
Здрава исхрана побољшава депресију
Депресија је много чешћа него што мислите. Каже се да је погођено 264 милиона људи широм света – а сваки шести ће доживети фазу депресије у неком тренутку свог живота. У најгорем случају, депресија може довести до смрти. Међу особама од 15 до 29 година, самоубиство је други водећи узрок смрти након несрећа.
Међутим, исхрана може утицати на психу, а тиме и на депресију, нпр. Б. Наравно, није свака депресија повезана са исхраном, али исхрана – када је довољно лоша – може играти улогу у развоју депресије или спречити њено излечење.
Мета-анализа 11 студија на тему „исхране и депресије“ објављена је 2012. године. Утврђено је да што се мање конзумира воће, поврће, ораси, махунарке, маслиново уље и омега-3 масне киселине, већи је ризик од депресије.
Али већ постоје конкретне студије у којима је депресивним особама прописана здрава исхрана (која је увек била мало меса и кобасица) да би се видело да ли се и депресија побољшала јер је могло бити да је нездрава исхрана једноставно последица депресије, посебно пошто није лако водити рачуна о здравој исхрани у депресији.
Нутрициона терапија је чак имала огроман утицај на велику депресију, показала је студија из 2017. Трећина испитаника се чак сматрала излеченом након три месеца. Две године касније објављена је још једна студија у којој су депресивни учесници студије били значајно бољи након само три недеље захваљујући промени у исхрани.
Како дијета може утицати на депресију
Дијета тако добро помаже код депресије јер квалитетне хранљиве материје учествују у формирању неуротрансмитера у мозгу и имају антиинфламаторно дејство (у депресији се јављају хронични инфламаторни процеси).
Такође је потребно добро снабдевање хранљивим материјама за регулисање горе поменуте осе хипоталамус-хипофиза-надбубрежне жлезде (ХПА оса скраћено: хипоталамус-хипофиза-адренокортикална), која контролише ослобађање хормона стреса кортизола. Када дође до стреса, кортизол се ослобађа, а када се стресна ситуација заврши, ХПА оса поново регулише кортизол. У случају хроничног стреса, овај други се у једном тренутку више не дешава, а – поред многих поремећаја у организму – може доћи и до депресије.
На неурогенезу такође утиче снабдевање хранљивим материјама. Неурогенеза значи формирање нових нерава. Могуће је да антидепресиви ублажавају симптоме депресије код неких људи јер промовишу неурогенезу. Из студија на животињама је познато да неурогенеза опада у депресији.
Осим тога, познато је да постоји веза између стања цревне флоре, здравља црева и мозга – а пошто здрава исхрана такође лечи црева, разлог за ефекат нутритивних терапија на депресију такође може да лежи скривен овде.
